Jedna projektna tabela, dva sistema: kraj dvostrukom unosu podataka

Svaka adresa se unosi najmanje dvaput

Grupna adresa nastaje u projektnoj tabeli. Zatim se ukuca u ETS. Zatim u konfiguraciju kontrolera, jer i vizualizacija i logika moraju da je znaju. Pa onda, ako klijent dobija urednu dokumentaciju, i treći put.

Svako ponavljanje je tačka na kojoj kopije mogu da se raziđu — i razilaze se. Neko tokom puštanja u rad pomeri adresu jer su se dva kruga sudarila. ETS dobije ispravku. Konfiguracija kontrolera je dobije nedelju dana kasnije, po sećanju. Dokumentacija je ne dobije nikada. Godinu dana posle primopredaje postoje tri izvora i nema načina da se utvrdi koji je tačan bez izlaska na objekat i merenja.

Jedan dokument je primarni, ostalo se generiše

Alternativa je da se jednom odluči: projektna tabela je primarni dokument — i ništa drugo se nikada ne uređuje ručno. Datoteka za ETS uvoz, konfiguracija kontrolera i dokumentacija za klijenta izlaze iz nje.

Šta se menja u praksi

• Adresa se menja na jednom mestu. Sledeće generisanje je prenosi svuda, za nekoliko sekundi.
• Razilaženje između ETS-a i kontrolera prestaje da bude nešto što uopšte može da se desi. Ne čuva ga disciplina; strukturno je nemoguće.
• Predaja projekta drugom inženjeru prestaje da bude arheologija. Tabela jeste projekat, i čitljiva je bez instaliranog ETS-a.
• Dokumentacija za klijenta je aktuelna po konstrukciji, jer je proizvod generisanja, a ne dokument koga je neko morao da se seti da ažurira.

Šta to košta

Dve stvari, i nijedna nije softver. Prva je disciplina imenovanja: iz tabele vredi generisati samo ako imena u njoj prate šemu koju može da pročita i neko drugi. Druga je format uvoza — ono što tabelu pretvara u nešto što ETS prihvata.

Oba su već opisana, a za drugo je objavljen i radni kod.

Šta ovim nije rešeno

Povezivanje grupnih adresa sa komunikacionim objektima uređaja ne može da se automatizuje bez ETS API-ja. Uvoz kreira adrese; povezivanje ostaje ručni posao i na velikom projektu je i dalje najduži pojedinačni zadatak u ETS-u.

Pristup takođe podrazumeva da je tabela vođena kako treba od početka. Naknadno uvođenje reda — rekonstrukcija tabele iz projekta koji se već razišao — košta više nego da je odmah urađeno kako treba, i pošteno je reći da je ušteda najveća na projektima koji još nisu počeli.

I pomera rizik umesto da ga ukloni: greška u tabeli sada se širi na tri mesta odjednom. To je trampa. Dobra je, jer jedan pogrešan izvor koji je vidljivo izvor pobeđuje tri izvora koji se tiho ne slažu — ali jeste trampa.