350 m², 7 klimatskih zona — grejanje, hlađenje i vlažnost iz jedne zadate vrednosti

Svaka zona ovde ima tri načina da promeni temperaturu: klima uređaj, krug podnog grejanja i — posredno — ovlaživač. Usmerite sva tri na istu prostoriju bez zajedničkog pravila i radiće jedno protiv drugog. Klasičan otkaz: podni krug greje tačno do tačke na kojoj klima počinje da hladi, pa se to dvoje celo veče bori međusobno.

Drugi problem je samo merenje. Regulacija je tek onoliko dobra koliko i broj koji dobije, a jedan senzor prijavljuje temperaturu u jednoj tački na jednom zidu. U prostoriji sa staklenom fasadom, toplim podom i putanjom promaje druge tačke iste prostorije razlikuju se za nekoliko stepeni.

Zaglavljen senzor gori je od pokvarenog. Pokvareni se odmah vidi; onaj koji se zamrzne na uverljivih 22 °C deluje ispravno i tiho drži celu zonu na pogrešnoj temperaturi.

Svaka zona radi po jednom pravilu sa mrtvom zonom od ±0,5 °C oko zadate vrednosti. Ispod opsega greje, iznad hladi, a unutar opsega oba izlaza se oslobađaju. Upravo se to poslednje najčešće greši: držanje prethodnog stanja unutar opsega je ono što pušta podni krug da greje sve do praga hlađenja. Mrtva zona postoji da zaštiti kompresore i pogone ventila od kratkih ciklusa, a ne da drži opremu u radu.

Sezonska zastavica zaključava hlađenje zimi, pa toplo popodne ne može da pokrene klimu u kući koja je u režimu grejanja.

Temperatura na koju zona reaguje nije jedan senzor nego prosek nekoliko, objavljen zoni kao jedna vrednost. Odstupanja se odbacuju u odnosu na medijanu grupe umesto da uđu u prosek — samo prosečavanje ne štiti od senzora zaglavljenog na uverljivoj ali pogrešnoj vrednosti, već grešku razmazuje po zoni. Sa manje od tri očitavanja nema većine za poređenje, pa provera namerno ne radi.

Ako ne ostane nijedno ispravno očitavanje, izlazi zadržavaju poslednje stanje, a pravilo upisuje upozorenje. Reagovati na pogrešan broj gore je nego ne reagovati.