42 m² sa 450 grupnih adresa — više nego u stanu od 67 m² pored

Iza pitanja stoji pretpostavka da malom stanu treba mali sistem. Podaci naša dva stana govore suprotno: ovih 42 m² nose 450 grupnih adresa na 35 uređaja, naspram 362 adrese na 29 uređaja u stanu od 67 m². Šezdeset posto veća površina, a manje i jednog i drugog.

Razlog je što automatizacija prati funkcije, a ne kvadrate. I garsonjera ima grejanje, hlađenje, zadatu temperaturu, zastore, više svetlosnih krugova i odsis — isti spisak kao kuća, samo sabijen u manje prostorija. Sa površinom raste broj prostorija; sa brojem adresa raste koliko različitih stvari mora da se vodi i prijavljuje.

Ograničenje je fizičko, a ne logičko. Sve mora da stane u jedan mali razvodni orman, a svaki uređaj u njemu predaje toplotu ormanu koji nema viška prostora.

Struktura adresa je ona koju bismo napravili za kuću: odvojene grupe za grejanje, za hlađenje, za zadate temperature i za prikaz termostata na tasterima, umesto jedne klima grupe koja drži sve. Na 42 m² to izgleda preterano, a nije — to je ono što sprečava da izmena logike hlađenja dotakne grejanje, i što svaku od 450 adresa čini pronalazivom po funkciji, a ne po sećanju.

Svih 450 je imenovano. Ne postoji veličina objekta na kojoj imenovanje prestaje da se isplati: onaj ko otvori mali projekat ima potpuno isti problem kao onaj ko otvara veliki — samo bez izgovora da je bio prevelik da bi se držao u redu.

Pet proizvođača na 35 uređaja, uključujući Elsner meteo uređaj i gateway za klimu — za ovu površinu neobično širok raspon i neposredna posledica toga što je obim obim kuće, a ne garsonjere.